Пријатељство
Здраво!
Данас желим мало да пишем о пријатељству и друштву. Када смо били млађи било је једноставније;нико се није издвајао и сви смо били пријатељи, једнаки по друштвеном статусу. Могла сам да се облачим како сам хтела, а нико не би рекао ништа погрдно или се ругао. Ако дођем у школу са две кикице или два репића ником није сметало.
Све је почело у петом разреду. Тада су сви користили фејсбук, ја га нисам имала. Самим тим сам отпала, била сам другачија. На неки начин сам пропуштала то што су они радили на друштвеним мрежама, нисам знала ништа о њима. Када би причали о форама које су користили у дописивању ја не бох знала шта значе, јер нисам учествовала. Тада је све почело да се мења и друштво које није било укључено није вше било пожељно. И тако су почеле да се образују популарне екипе. Онда су сви отворили инстаграм, место са пуно слика, и тада смо добили најпопуларније и најлепше девојчице које су бирале своје друштво. Ја сам увек била непожељна, тако сам и имала онај проблемчоћ са њима. Након што су ме издале нисам веровала ни једној другарици више. Биле су дволичне, па када сам отворила и ја инстаграм и фејсбук, све су почеле да трче око мене и траже захтев за пријатељство или праћење. Након недељу дана све је било исто, поново сам била непожељна.
Оно што ме је највише изнендаило била је чињеница да ни оне саме нису баш најискреније једна према другој. Тада ме је утешла та помисао, јер сам мислила да сви осим мене имају искрене пријатеље и подршку, а заправо су сви дволични.
Претпостављам да је потребно мало више времена да бих пронашла ту особу којој ћу моћи све да кажем, да се уздам у њу, и дописујем ноћу у касне сате. Једва чекам!
somebodygirl gone ;):)
