Промене...
Здраво! Раније нисам спомињала да сам свирала један инструмент, флауту. Уписала сам музичку када сам имала седам година, кренула сам једну годину раније. На почетку ми је било свеједно... Мама ме је уписала на предлог једне другарице јер су и њена деца ишла тамо. Када сам била други разред страшно сам заволела флауту. Нисам имала трему, обожавала сам да наступам, да одлазим у град. Није ме мрзело. Ишла сам на такмичење са уживањем. Онда се, када сам кренула у пети или шести разред основне, а четврти музичке, догодио инцидент са вршњакињама. Тада је друштво почињало да се дели, а ја нисам спадала у ону популарну групу. Одједном је све било брига како се облачим, какву фризуру имам, шта радим у слободно време. Почела сам да страхујем од њиховог лошег мишљења и критика јер нисам имала пријатеље да ме подрже, док су оне имале цео чопор. То се у великој мери одразило на мене. Одједном сам почела да бринем за мишљење свих људи око мене. Имала сам трему толико да сам пар пута забрљала цео концерт. Осетила сам извесну одбојност према даљем школовању, али сам наставила. Нико ме није терао, ја сам сама желела да је завршим, али није било оног уживања.
У четвртом разреду музичке сам после неког времена отишла на такмичење. Када је дошао тренутак да наступим осећала сам се грозно. Срце ми је лупало, не због узбуђења него због страха, а у стомаку ми је био камен величине санте леда. Ипак, нисам одустала. Стала сам на бину, једном удахнула ваздух и почела да свирам. Прсти су ми били тешки, клизави и спори. Грло суво, а чело мокро од грашки зноја. Када сам завршила осетила сам велико олакшање.
Желим да кажем да није тачна она тврдња ,,онај ко се боји не може бити храбар''. Особе које се боје и беже од тога нису храбре. Особе које се плаше, али упркос томе не одустају него подигну главу и суоче се са страхом су храбре. Ову мудрост је са мном поделила моја професорица коју никад до краја живота нећу заборавити. Када се све сабере не могу да кажем да ово није било једно важно искуство, ипак сам ја волела музичку у једном тренутку. Околности су биле такве, нико није био крив. Ја сам се променила, као и околина око мене. Пубертет је учинио да постанем џангризава, да ме мрзи да идем... У сваком сллучају, НЕПРОЦЕЊИВО ИСКУСТВО!
somebodygirl gone ;):)
